Inherited from Proto-Slavic *brojiti. Derived from бро̑ј.
бро̀јити impf (Latin spelling bròjiti)
Infinitive: бројити | Present verbal adverb: бро̀је̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: бро̀је̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | бројим | бројиш | броји | бројимо | бројите | броје | |
Future | Future I | бројит ћу1 бројићу |
бројит ћеш1 бројићеш |
бројит ће1 бројиће |
бројит ћемо1 бројићемо |
бројит ћете1 бројићете |
бројит ће1 бројиће |
Future II | бу̏де̄м бројио2 | бу̏де̄ш бројио2 | бу̏де̄ бројио2 | бу̏де̄мо бројили2 | бу̏де̄те бројили2 | бу̏дӯ бројили2 | |
Past | Perfect | бројио сам2 | бројио си2 | бројио је2 | бројили смо2 | бројили сте2 | бројили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам бројио2 | би̏о си бројио2 | би̏о је бројио2 | би́ли смо бројили2 | би́ли сте бројили2 | би́ли су бројили2 | |
Imperfect | бројах | бројаше | бројаше | бројасмо | бројасте | бројаху | |
Conditional I | бројио бих2 | бројио би2 | бројио би2 | бројили бисмо2 | бројили бисте2 | бројили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих бројио2 | би̏о би бројио2 | би̏о би бројио2 | би́ли бисмо бројили2 | би́ли бисте бројили2 | би́ли би бројили2 | |
Imperative | — | броји | — | бројимо | бројите | — | |
Active past participle | бројио m / бројила f / бројило n | бројили m / бројиле f / бројила n | |||||
Passive past participle | бројен m / бројена f / бројено n | бројени m / бројене f / бројена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|