вози́ло • (vozílo) n
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | вози́ло vozílo |
возила́ vozilá |
| definite | вози́лото vozíloto |
возила́та voziláta |
Morphologically вози (vozi, “to drive”) + -ло (-lo).
возило • (vozilo) n (plural возила)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | возило (vozilo) | возила (vozila) |
| definite unspecified | возилото (voziloto) | возилата (vozilata) |
| definite proximal | возилово (vozilovo) | возилава (vozilava) |
| definite distal | возилоно (vozilono) | возилана (vozilana) |
| vocative | возило (vozilo) | возила (vozila) |
вози́ло • (vozílo)
во̀зило n (Latin spelling vòzilo)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | во̀зило | возила |
| genitive | возила | во̏зӣла̄ |
| dative | возилу | возилима |
| accusative | возило | возила |
| vocative | возило | возила |
| locative | возилу | возилима |
| instrumental | возилом | возилима |
вози́ло • (vozýlo)