From врши (vrši, “to thresh”) + -ач (-ač).
вршач • (vršač) m (plural вршачи, feminine вршачка)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | вршач (vršač) | вршачи (vršači) |
definite unspecified | вршачот (vršačot) | вршачите (vršačite) |
definite proximal | вршачов (vršačov) | вршачиве (vršačive) |
definite distal | вршачон (vršačon) | вршачине (vršačine) |
vocative | вршачу (vršaču) | вршачи (vršači) |
count form | — | вршача (vršača) |