вјенчавати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word вјенчавати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word вјенчавати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say вјенчавати in singular and plural. Everything you need to know about the word вјенчавати you have here. The definition of the word вјенчавати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofвјенчавати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /ʋjent͡ʃǎːʋati/
  • Hyphenation: вјен‧ча‧ва‧ти

Verb

вјенча́вати impf (Latin spelling vjenčávati)

  1. (transitive, reflexive) to marry

Conjugation

Conjugation of вјенчавати
Infinitive: вјенчавати Present verbal adverb: вјенча́вајӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: вјенча́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјенчавам вјенчаваш вјенчава вјенчавамо вјенчавате вјенчавају
Future Future I вјенчават ћу1
вјенчаваћу 		вјенчават ћеш1
вјенчаваћеш 		вјенчават ће1
вјенчаваће 		вјенчават ћемо1
вјенчаваћемо 		вјенчават ћете1
вјенчаваћете 		вјенчават ће1
вјенчаваће
Future II бу̏де̄м вјенчавао2 бу̏де̄ш вјенчавао2 бу̏де̄ вјенчавао2 бу̏де̄мо вјенчавали2 бу̏де̄те вјенчавали2 бу̏дӯ вјенчавали2
Past Perfect вјенчавао сам2 вјенчавао си2 вјенчавао је2 вјенчавали смо2 вјенчавали сте2 вјенчавали су2
Pluperfect3 би̏о сам вјенчавао2 би̏о си вјенчавао2 би̏о је вјенчавао2 би́ли смо вјенчавали2 би́ли сте вјенчавали2 би́ли су вјенчавали2
Imperfect вјенчавах вјенчаваше вјенчаваше вјенчавасмо вјенчавасте вјенчаваху
Conditional I вјенчавао бих2 вјенчавао би2 вјенчавао би2 вјенчавали бисмо2 вјенчавали бисте2 вјенчавали би2
Conditional II4 би̏о бих вјенчавао2 би̏о би вјенчавао2 би̏о би вјенчавао2 би́ли бисмо вјенчавали2 би́ли бисте вјенчавали2 би́ли би вјенчавали2
Imperative — вјенчавај — вјенчавајмо вјенчавајте —
Active past participle вјенчавао m / вјенчавала f / вјенчавало n вјенчавали m / вјенчавале f / вјенчавала n
Passive past participle вјенчаван m / вјенчавана f / вјенчавано n вјенчавани m / вјенчаване f / вјенчавана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia