From дозво́л(ити) (dozvól(yty)) + -я́ти (-játy). Compare Russian дозволя́ть (dozvoljátʹ), Polish dozwalać.
дозволя́ти • (dozvoljáty) impf (perfective дозво́лити)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | дозволя́ти, дозволя́ть dozvoljáty, dozvoljátʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | дозволя́ючи dozvoljájučy |
дозволя́вши dozvoljávšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
дозволя́ю dozvoljáju |
бу́ду дозволя́ти, бу́ду дозволя́ть, дозволя́тиму búdu dozvoljáty, búdu dozvoljátʹ, dozvoljátymu |
| 2nd singular ти |
дозволя́єш dozvoljáješ |
бу́деш дозволя́ти, бу́деш дозволя́ть, дозволя́тимеш búdeš dozvoljáty, búdeš dozvoljátʹ, dozvoljátymeš |
| 3rd singular він / вона / воно |
дозволя́є dozvoljáje |
бу́де дозволя́ти, бу́де дозволя́ть, дозволя́тиме búde dozvoljáty, búde dozvoljátʹ, dozvoljátyme |
| 1st plural ми |
дозволя́єм, дозволя́ємо dozvoljájem, dozvoljájemo |
бу́демо дозволя́ти, бу́демо дозволя́ть, дозволя́тимемо, дозволя́тимем búdemo dozvoljáty, búdemo dozvoljátʹ, dozvoljátymemo, dozvoljátymem |
| 2nd plural ви |
дозволя́єте dozvoljájete |
бу́дете дозволя́ти, бу́дете дозволя́ть, дозволя́тимете búdete dozvoljáty, búdete dozvoljátʹ, dozvoljátymete |
| 3rd plural вони |
дозволя́ють dozvoljájutʹ |
бу́дуть дозволя́ти, бу́дуть дозволя́ть, дозволя́тимуть búdutʹ dozvoljáty, búdutʹ dozvoljátʹ, dozvoljátymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | дозволя́ймо dozvoljájmo |
| second-person | дозволя́й dozvoljáj |
дозволя́йте dozvoljájte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
дозволя́в dozvoljáv |
дозволя́ли dozvoljály |
| feminine я / ти / вона |
дозволя́ла dozvoljála | |
| neuter воно |
дозволя́ло dozvoljálo | |