избе́гнутый • (izbégnutyj)
masculine | neuter | feminine | plural | ||
---|---|---|---|---|---|
nominative | избе́гнутый izbégnutyj |
избе́гнутое izbégnutoje |
избе́гнутая izbégnutaja |
избе́гнутые izbégnutyje | |
genitive | избе́гнутого izbégnutovo |
избе́гнутой izbégnutoj |
избе́гнутых izbégnutyx | ||
dative | избе́гнутому izbégnutomu |
избе́гнутой izbégnutoj |
избе́гнутым izbégnutym | ||
accusative | animate | избе́гнутого izbégnutovo |
избе́гнутое izbégnutoje |
избе́гнутую izbégnutuju |
избе́гнутых izbégnutyx |
inanimate | избе́гнутый izbégnutyj |
избе́гнутые izbégnutyje | |||
instrumental | избе́гнутым izbégnutym |
избе́гнутой, избе́гнутою izbégnutoj, izbégnutoju |
избе́гнутыми izbégnutymi | ||
prepositional | избе́гнутом izbégnutom |
избе́гнутой izbégnutoj |
избе́гнутых izbégnutyx | ||
short form | избе́гнут izbégnut |
избе́гнуто izbégnuto |
избе́гнута izbégnuta |
избе́гнуты izbégnuty |