извини́ть (izvinítʹ) + -я́ть (-játʹ)
извиня́ть • (izvinjátʹ) impf (perfective извини́ть)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | извиня́ть izvinjátʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | извиня́ющий izvinjájuščij |
извиня́вший izvinjávšij |
| passive | извиня́емый izvinjájemyj |
— |
| adverbial | извиня́я izvinjája |
извиня́в izvinjáv, извиня́вши izvinjávši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | извиня́ю izvinjáju |
бу́ду извиня́ть búdu izvinjátʹ |
| 2nd singular (ты) | извиня́ешь izvinjáješʹ |
бу́дешь извиня́ть búdešʹ izvinjátʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | извиня́ет izvinjájet |
бу́дет извиня́ть búdet izvinjátʹ |
| 1st plural (мы) | извиня́ем izvinjájem |
бу́дем извиня́ть búdem izvinjátʹ |
| 2nd plural (вы) | извиня́ете izvinjájete |
бу́дете извиня́ть búdete izvinjátʹ |
| 3rd plural (они́) | извиня́ют izvinjájut |
бу́дут извиня́ть búdut izvinjátʹ |
| imperative | singular | plural |
| извиня́й izvinjáj |
извиня́йте izvinjájte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | извиня́л izvinjál |
извиня́ли izvinjáli |
| feminine (я/ты/она́) | извиня́ла izvinjála | |
| neuter (оно́) | извиня́ло izvinjálo | |