извле́к- (izvlék-) + -а́ть (-átʹ)
извлека́ть • (izvlekátʹ) impf (perfective извле́чь)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | извлека́ть izvlekátʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | извлека́ющий izvlekájuščij |
извлека́вший izvlekávšij |
passive | извлека́емый izvlekájemyj |
— |
adverbial | извлека́я izvlekája |
извлека́в izvlekáv, извлека́вши izvlekávši |
present tense | future tense | |
1st singular (я) | извлека́ю izvlekáju |
бу́ду извлека́ть búdu izvlekátʹ |
2nd singular (ты) | извлека́ешь izvlekáješʹ |
бу́дешь извлека́ть búdešʹ izvlekátʹ |
3rd singular (он/она́/оно́) | извлека́ет izvlekájet |
бу́дет извлека́ть búdet izvlekátʹ |
1st plural (мы) | извлека́ем izvlekájem |
бу́дем извлека́ть búdem izvlekátʹ |
2nd plural (вы) | извлека́ете izvlekájete |
бу́дете извлека́ть búdete izvlekátʹ |
3rd plural (они́) | извлека́ют izvlekájut |
бу́дут извлека́ть búdut izvlekátʹ |
imperative | singular | plural |
извлека́й izvlekáj |
извлека́йте izvlekájte | |
past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
masculine (я/ты/он) | извлека́л izvlekál |
извлека́ли izvlekáli |
feminine (я/ты/она́) | извлека́ла izvlekála | |
neuter (оно́) | извлека́ло izvlekálo |