из- (iz-) + гла́дить (gláditʹ)
изгла́дить • (izgláditʹ) pf (imperfective изгла́живать)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | изгла́дить izgláditʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | изгла́дивший izgládivšij |
| passive | — | изгла́женный izglážennyj |
| adverbial | — | изгла́див izgládiv, изгла́дивши izgládivši |
| present tense | future tense | |
| 1st singular (я) | — | изгла́жу izglážu |
| 2nd singular (ты) | — | изгла́дишь izgládišʹ |
| 3rd singular (он/она́/оно́) | — | изгла́дит izgládit |
| 1st plural (мы) | — | изгла́дим izgládim |
| 2nd plural (вы) | — | изгла́дите izgládite |
| 3rd plural (они́) | — | изгла́дят izgládjat |
| imperative | singular | plural |
| изгла́дь izgládʹ |
изгла́дьте izgládʹte | |
| past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
| masculine (я/ты/он) | изгла́дил izgládil |
изгла́дили izgládili |
| feminine (я/ты/она́) | изгла́дила izgládila | |
| neuter (оно́) | изгла́дило izgládilo | |