изра́чити pf (Latin spelling izráčiti)
Infinitive: израчити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: изра́чӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | израчим | израчиш | израчи | израчимо | израчите | израче | |
Future | Future I | израчит ћу1 израчићу |
израчит ћеш1 израчићеш |
израчит ће1 израчиће |
израчит ћемо1 израчићемо |
израчит ћете1 израчићете |
израчит ће1 израчиће |
Future II | бу̏де̄м израчио2 | бу̏де̄ш израчио2 | бу̏де̄ израчио2 | бу̏де̄мо израчили2 | бу̏де̄те израчили2 | бу̏дӯ израчили2 | |
Past | Perfect | израчио сам2 | израчио си2 | израчио је2 | израчили смо2 | израчили сте2 | израчили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам израчио2 | би̏о си израчио2 | би̏о је израчио2 | би́ли смо израчили2 | би́ли сте израчили2 | би́ли су израчили2 | |
Aorist | израчих | израчи | израчи | израчисмо | израчисте | израчише | |
Conditional I | израчио бих2 | израчио би2 | израчио би2 | израчили бисмо2 | израчили бисте2 | израчили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих израчио2 | би̏о би израчио2 | би̏о би израчио2 | би́ли бисмо израчили2 | би́ли бисте израчили2 | би́ли би израчили2 | |
Imperative | — | израчи | — | израчимо | израчите | — | |
Active past participle | израчио m / израчила f / израчило n | израчили m / израчиле f / израчила n | |||||
Passive past participle | израчен m / израчена f / израчено n | израчени m / израчене f / израчена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|