изу̀мјети pf (Latin spelling izùmjeti)
Infinitive: изумјети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: изу̀мје̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | изумијем | изумијеш | изумије | изумијемо | изумијете | изумију | |
Future | Future I | изумјет ћу1 изумјећу |
изумјет ћеш1 изумјећеш |
изумјет ће1 изумјеће |
изумјет ћемо1 изумјећемо |
изумјет ћете1 изумјећете |
изумјет ће1 изумјеће |
Future II | бу̏де̄м изумио2 | бу̏де̄ш изумио2 | бу̏де̄ изумио2 | бу̏де̄мо изумјели2 | бу̏де̄те изумјели2 | бу̏дӯ изумјели2 | |
Past | Perfect | изумио сам2 | изумио си2 | изумио је2 | изумјели смо2 | изумјели сте2 | изумјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам изумио2 | би̏о си изумио2 | би̏о је изумио2 | би́ли смо изумјели2 | би́ли сте изумјели2 | би́ли су изумјели2 | |
Aorist | изумјех | изумје | изумје | изумјесмо | изумјесте | изумјеше | |
Conditional I | изумио бих2 | изумио би2 | изумио би2 | изумјели бисмо2 | изумјели бисте2 | изумјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих изумио2 | би̏о би изумио2 | би̏о би изумио2 | би́ли бисмо изумјели2 | би́ли бисте изумјели2 | би́ли би изумјели2 | |
Imperative | — | изумиј | — | изумијмо | изумијте | — | |
Active past participle | изумио m / изумјела f / изумјело n | изумјели m / изумјеле f / изумјела n | |||||
Passive past participle | изумљен m / изумљена f / изумљено n | изумљени m / изумљене f / изумљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|