Inherited from Proto-Slavic *klęčati.
кле́чати impf (Latin spelling kléčati)
Infinitive: клечати | Present verbal adverb: клечећи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: клечање | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | клечим | клечиш | клечи | клечимо | клечите | {{{pr.3p}}} | |
Future | Future I | клечат ћу1 клечаћу |
клечат ћеш1 клечаћеш |
клечат ће1 клечаће |
клечат ћемо1 клечаћемо |
клечат ћете1 клечаћете |
клечат ће1 клечаће |
Future II | бу̏де̄м клечао2 | бу̏де̄ш клечао2 | бу̏де̄ клечао2 | бу̏де̄мо клечали2 | бу̏де̄те клечали2 | бу̏дӯ клечали2 | |
Past | Perfect | клечао сам2 | клечао си2 | клечао је2 | клечали смо2 | клечали сте2 | клечали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам клечао2 | би̏о си клечао2 | би̏о је клечао2 | би́ли смо клечали2 | би́ли сте клечали2 | би́ли су клечали2 | |
Imperfect | клечах | клечаше | клечаше | клечасмо | клечасте | клечаху | |
Conditional I | клечао бих2 | клечао би2 | клечао би2 | клечали бисмо2 | клечали бисте2 | клечали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих клечао2 | би̏о би клечао2 | би̏о би клечао2 | би́ли бисмо клечали2 | би́ли бисте клечали2 | би́ли би клечали2 | |
Imperative | — | клечи | — | клечимо | клечите | — | |
Active past participle | клечао m / клечала f / клечало n | клечали m / клечале f / клечала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|