кљу̀чати impf (Latin spelling kljùčati)
Infinitive: кључати | Present verbal adverb: кљу̀чајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: кљу̀ча̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | кључам | кључаш | кључа | кључамо | кључате | кључају | |
Future | Future I | кључат ћу1 кључаћу |
кључат ћеш1 кључаћеш |
кључат ће1 кључаће |
кључат ћемо1 кључаћемо |
кључат ћете1 кључаћете |
кључат ће1 кључаће |
Future II | бу̏де̄м кључао2 | бу̏де̄ш кључао2 | бу̏де̄ кључао2 | бу̏де̄мо кључали2 | бу̏де̄те кључали2 | бу̏дӯ кључали2 | |
Past | Perfect | кључао сам2 | кључао си2 | кључао је2 | кључали смо2 | кључали сте2 | кључали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам кључао2 | би̏о си кључао2 | би̏о је кључао2 | би́ли смо кључали2 | би́ли сте кључали2 | би́ли су кључали2 | |
Imperfect | кључах | кључаше | кључаше | кључасмо | кључасте | кључаху | |
Conditional I | кључао бих2 | кључао би2 | кључао би2 | кључали бисмо2 | кључали бисте2 | кључали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих кључао2 | би̏о би кључао2 | би̏о би кључао2 | би́ли бисмо кључали2 | би́ли бисте кључали2 | би́ли би кључали2 | |
Imperative | — | кључај | — | кључајмо | кључајте | — | |
Active past participle | кључао m / кључала f / кључало n | кључали m / кључале f / кључала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|