From Proto-Slavic *metati.
метати • (metati) impf
singular | dual | plural | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
мещѫ (meštǫ) | мещеши (mešteši) | мещетъ (meštetŭ) | мещевѣ (meštevě) | мещета (mešteta) | мещете (meštete) | мещемъ (meštemŭ) | мещете (meštete) | мещѫтъ (meštǫtŭ) |
Alternative:
singular | dual | plural | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
метаѭ (metajǫ) | метаѥши (metaješi) | метаѥтъ (metajetŭ) | метаѥвѣ (metajevě) | метаѥта (metajeta) | метаѥте (metajete) | метаѥмъ (metajemŭ) | метаѥте (metajete) | метаѫтъ (metaǫtŭ) |
Inherited from Proto-Slavic *metati.
мѐтати impf (Latin spelling mètati)
Infinitive: метати | Present verbal adverb: ме̏ћӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: мѐта̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | мећем | мећеш | меће | мећемо | мећете | мећу | |
Future | Future I | метат ћу1 метаћу |
метат ћеш1 метаћеш |
метат ће1 метаће |
метат ћемо1 метаћемо |
метат ћете1 метаћете |
метат ће1 метаће |
Future II | бу̏де̄м метао2 | бу̏де̄ш метао2 | бу̏де̄ метао2 | бу̏де̄мо метали2 | бу̏де̄те метали2 | бу̏дӯ метали2 | |
Past | Perfect | метао сам2 | метао си2 | метао је2 | метали смо2 | метали сте2 | метали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам метао2 | би̏о си метао2 | би̏о је метао2 | би́ли смо метали2 | би́ли сте метали2 | би́ли су метали2 | |
Imperfect | метах | меташе | меташе | метасмо | метасте | метаху | |
Conditional I | метао бих2 | метао би2 | метао би2 | метали бисмо2 | метали бисте2 | метали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих метао2 | би̏о би метао2 | би̏о би метао2 | би́ли бисмо метали2 | би́ли бисте метали2 | би́ли би метали2 | |
Imperative | — | мећи | — | мећимо | мећите | — | |
Active past participle | метао m / метала f / метало n | метали m / метале f / метала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Inherited from Old East Slavic метати (metati), from Proto-Slavic *metati.
мета́ти • (metáty) impf (perfective метну́ти)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | мета́ти, мета́ть metáty, metátʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | — | — |
passive | — | ме́таний métanyj impersonal: ме́тано métano |
adverbial | мета́ючи metájučy |
мета́вши metávšy |
present tense | future tense | |
1st singular я |
мета́ю metáju |
бу́ду мета́ти, бу́ду мета́ть, мета́тиму búdu metáty, búdu metátʹ, metátymu |
2nd singular ти |
мета́єш metáješ |
бу́деш мета́ти, бу́деш мета́ть, мета́тимеш búdeš metáty, búdeš metátʹ, metátymeš |
3rd singular він / вона / воно |
мета́є metáje |
бу́де мета́ти, бу́де мета́ть, мета́тиме búde metáty, búde metátʹ, metátyme |
1st plural ми |
мета́єм, мета́ємо metájem, metájemo |
бу́демо мета́ти, бу́демо мета́ть, мета́тимемо, мета́тимем búdemo metáty, búdemo metátʹ, metátymemo, metátymem |
2nd plural ви |
мета́єте metájete |
бу́дете мета́ти, бу́дете мета́ть, мета́тимете búdete metáty, búdete metátʹ, metátymete |
3rd plural вони |
мета́ють metájutʹ |
бу́дуть мета́ти, бу́дуть мета́ть, мета́тимуть búdutʹ metáty, búdutʹ metátʹ, metátymutʹ |
imperative | singular | plural |
first-person | — | мета́ймо metájmo |
second-person | мета́й metáj |
мета́йте metájte |
past tense | singular | plural ми / ви / вони |
masculine я / ти / він |
мета́в metáv |
мета́ли metály |
feminine я / ти / вона |
мета́ла metála | |
neuter воно |
мета́ло metálo |
Probably the same as Etymology 1.
мета́ти • (metáty) impf
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | мета́ти, мета́ть metáty, metátʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | — | — |
passive | — | ме́таний métanyj impersonal: ме́тано métano |
adverbial | мета́ючи metájučy |
мета́вши metávšy |
present tense | future tense | |
1st singular я |
мета́ю metáju |
бу́ду мета́ти, бу́ду мета́ть, мета́тиму búdu metáty, búdu metátʹ, metátymu |
2nd singular ти |
мета́єш metáješ |
бу́деш мета́ти, бу́деш мета́ть, мета́тимеш búdeš metáty, búdeš metátʹ, metátymeš |
3rd singular він / вона / воно |
мета́є metáje |
бу́де мета́ти, бу́де мета́ть, мета́тиме búde metáty, búde metátʹ, metátyme |
1st plural ми |
мета́єм, мета́ємо metájem, metájemo |
бу́демо мета́ти, бу́демо мета́ть, мета́тимемо, мета́тимем búdemo metáty, búdemo metátʹ, metátymemo, metátymem |
2nd plural ви |
мета́єте metájete |
бу́дете мета́ти, бу́дете мета́ть, мета́тимете búdete metáty, búdete metátʹ, metátymete |
3rd plural вони |
мета́ють metájutʹ |
бу́дуть мета́ти, бу́дуть мета́ть, мета́тимуть búdutʹ metáty, búdutʹ metátʹ, metátymutʹ |
imperative | singular | plural |
first-person | — | мета́ймо metájmo |
second-person | мета́й metáj |
мета́йте metájte |
past tense | singular | plural ми / ви / вони |
masculine я / ти / він |
мета́в metáv |
мета́ли metály |
feminine я / ти / вона |
мета́ла metála | |
neuter воно |
мета́ло metálo |