молитва (molitva) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
молитвьникъ • (molitvĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | молитвьникъ molitvĭnikŭ |
молитвьника molitvĭnika |
молитвьници molitvĭnici |
genitive | молитвьника molitvĭnika |
молитвьникоу molitvĭniku |
молитвьникъ molitvĭnikŭ |
dative | молитвьникоу, молитвьникови molitvĭniku, molitvĭnikovi |
молитвьникома molitvĭnikoma |
молитвьникомъ molitvĭnikomŭ |
accusative | молитвьникъ, молитвьника molitvĭnikŭ, molitvĭnika |
молитвьника molitvĭnika |
молитвьникꙑ molitvĭniky |
instrumental | молитвьникомъ molitvĭnikomŭ |
молитвьникома molitvĭnikoma |
молитвьникꙑ molitvĭniky |
locative | молитвьницѣ molitvĭnicě |
молитвьникоу molitvĭniku |
молитвьницѣхъ molitvĭnicěxŭ |
vocative | молитвьниче molitvĭniče |
молитвьника molitvĭnika |
молитвьници molitvĭnici |