песочник • (pesočnik) m (plural песочници)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | песочник (pesočnik) | песочници (pesočnici) |
definite unspecified | песочникот (pesočnikot) | песочниците (pesočnicite) |
definite proximal | песочников (pesočnikov) | песочнициве (pesočnicive) |
definite distal | песочникон (pesočnikon) | песочницине (pesočnicine) |
vocative | песочнику (pesočniku) | песочници (pesočnici) |
count form | — | песочника (pesočnika) |
песо́к (pesók, “sand”) + -ник (-nik)
песо́чник • (pesóčnik) m anim (genitive песо́чника, nominative plural песо́чники, genitive plural песо́чников)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | песо́чник pesóčnik |
песо́чники pesóčniki |
genitive | песо́чника pesóčnika |
песо́чников pesóčnikov |
dative | песо́чнику pesóčniku |
песо́чникам pesóčnikam |
accusative | песо́чника pesóčnika |
песо́чников pesóčnikov |
instrumental | песо́чником pesóčnikom |
песо́чниками pesóčnikami |
prepositional | песо́чнике pesóčnike |
песо́чниках pesóčnikax |