поду̀чити pf (Latin spelling podùčiti)
Infinitive: подучити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: поду̀чӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | подучим | подучиш | подучи | подучимо | подучите | подуче | |
Future | Future I | подучит ћу1 подучићу |
подучит ћеш1 подучићеш |
подучит ће1 подучиће |
подучит ћемо1 подучићемо |
подучит ћете1 подучићете |
подучит ће1 подучиће |
Future II | бу̏де̄м подучио2 | бу̏де̄ш подучио2 | бу̏де̄ подучио2 | бу̏де̄мо подучили2 | бу̏де̄те подучили2 | бу̏дӯ подучили2 | |
Past | Perfect | подучио сам2 | подучио си2 | подучио је2 | подучили смо2 | подучили сте2 | подучили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам подучио2 | би̏о си подучио2 | би̏о је подучио2 | би́ли смо подучили2 | би́ли сте подучили2 | би́ли су подучили2 | |
Aorist | подучих | подучи | подучи | подучисмо | подучисте | подучише | |
Conditional I | подучио бих2 | подучио би2 | подучио би2 | подучили бисмо2 | подучили бисте2 | подучили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих подучио2 | би̏о би подучио2 | би̏о би подучио2 | би́ли бисмо подучили2 | би́ли бисте подучили2 | би́ли би подучили2 | |
Imperative | — | подучи | — | подучимо | подучите | — | |
Active past participle | подучио m / подучила f / подучило n | подучили m / подучиле f / подучила n | |||||
Passive past participle | подучен m / подучена f / подучено n | подучени m / подучене f / подучена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|