подчинити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word подчинити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word подчинити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say подчинити in singular and plural. Everything you need to know about the word подчинити you have here. The definition of the word подчинити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofподчинити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From под- +‎ чинити.

Pronunciation

  • IPA(key): /podt͡ʃǐniti/
  • Hyphenation: под‧чи‧ни‧ти

Verb

подчѝнити pf (Latin spelling podčìniti)

  1. (transitive) to subordinate, subjugate, subject to
  2. (reflexive) to submit oneself, yield oneself

Conjugation

Conjugation of подчинити
Infinitive: подчинити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: подчѝнӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present подчиним подчиниш подчини подчинимо подчините подчине
Future Future I подчинит ћу1
подчинићу 		подчинит ћеш1
подчинићеш 		подчинит ће1
подчиниће 		подчинит ћемо1
подчинићемо 		подчинит ћете1
подчинићете 		подчинит ће1
подчиниће
Future II бу̏де̄м подчинио2 бу̏де̄ш подчинио2 бу̏де̄ подчинио2 бу̏де̄мо подчинили2 бу̏де̄те подчинили2 бу̏дӯ подчинили2
Past Perfect подчинио сам2 подчинио си2 подчинио је2 подчинили смо2 подчинили сте2 подчинили су2
Pluperfect3 би̏о сам подчинио2 би̏о си подчинио2 би̏о је подчинио2 би́ли смо подчинили2 би́ли сте подчинили2 би́ли су подчинили2
Aorist подчиних подчини подчини подчинисмо подчинисте подчинише
Conditional I подчинио бих2 подчинио би2 подчинио би2 подчинили бисмо2 подчинили бисте2 подчинили би2
Conditional II4 би̏о бих подчинио2 би̏о би подчинио2 би̏о би подчинио2 би́ли бисмо подчинили2 би́ли бисте подчинили2 би́ли би подчинили2
Imperative — подчини — подчинимо подчините —
Active past participle подчинио m / подчинила f / подчинило n подчинили m / подчиниле f / подчинила n
Passive past participle подчињен m / подчињена f / подчињено n подчињени m / подчињене f / подчињена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia