пожѐљети pf (Latin spelling požèljeti)
Infinitive: пожељети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: пожѐље̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | пожелим | пожелиш | пожели | пожелимо | пожелите | пожеле | |
Future | Future I | пожељет ћу1 пожељећу |
пожељет ћеш1 пожељећеш |
пожељет ће1 пожељеће |
пожељет ћемо1 пожељећемо |
пожељет ћете1 пожељећете |
пожељет ће1 пожељеће |
Future II | бу̏де̄м пожелио2 | бу̏де̄ш пожелио2 | бу̏де̄ пожелио2 | бу̏де̄мо пожељели2 | бу̏де̄те пожељели2 | бу̏дӯ пожељели2 | |
Past | Perfect | пожелио сам2 | пожелио си2 | пожелио је2 | пожељели смо2 | пожељели сте2 | пожељели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам пожелио2 | би̏о си пожелио2 | би̏о је пожелио2 | би́ли смо пожељели2 | би́ли сте пожељели2 | би́ли су пожељели2 | |
Aorist | пожељех | пожеље | пожеље | пожељесмо | пожељесте | пожељеше | |
Conditional I | пожелио бих2 | пожелио би2 | пожелио би2 | пожељели бисмо2 | пожељели бисте2 | пожељели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих пожелио2 | би̏о би пожелио2 | би̏о би пожелио2 | би́ли бисмо пожељели2 | би́ли бисте пожељели2 | би́ли би пожељели2 | |
Imperative | — | пожели | — | пожелимо | пожелите | — | |
Active past participle | пожелио m / пожељела f / пожељело n | пожељели m / пожељеле f / пожељела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|