поку́њити pf (Latin spelling pokúnjiti)
Infinitive: покуњити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: поку́њӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | покуњим | покуњиш | покуњи | покуњимо | покуњите | покуње | |
Future | Future I | покуњит ћу1 покуњићу |
покуњит ћеш1 покуњићеш |
покуњит ће1 покуњиће |
покуњит ћемо1 покуњићемо |
покуњит ћете1 покуњићете |
покуњит ће1 покуњиће |
Future II | бу̏де̄м покуњио2 | бу̏де̄ш покуњио2 | бу̏де̄ покуњио2 | бу̏де̄мо покуњили2 | бу̏де̄те покуњили2 | бу̏дӯ покуњили2 | |
Past | Perfect | покуњио сам2 | покуњио си2 | покуњио је2 | покуњили смо2 | покуњили сте2 | покуњили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам покуњио2 | би̏о си покуњио2 | би̏о је покуњио2 | би́ли смо покуњили2 | би́ли сте покуњили2 | би́ли су покуњили2 | |
Aorist | покуњих | покуњи | покуњи | покуњисмо | покуњисте | покуњише | |
Conditional I | покуњио бих2 | покуњио би2 | покуњио би2 | покуњили бисмо2 | покуњили бисте2 | покуњили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих покуњио2 | би̏о би покуњио2 | би̏о би покуњио2 | би́ли бисмо покуњили2 | би́ли бисте покуњили2 | би́ли би покуњили2 | |
Imperative | — | покуњи | — | покуњимо | покуњите | — | |
Active past participle | покуњио m / покуњила f / покуњило n | покуњили m / покуњиле f / покуњила n | |||||
Passive past participle | покуњен m / покуњена f / покуњено n | покуњени m / покуњене f / покуњена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|