полѐтети pf (Latin spelling polèteti)
Infinitive: полетети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: полѐте̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | полетим | полетиш | полети | полетимо | полетите | полете | |
Future | Future I | полетет ћу1 полетећу |
полетет ћеш1 полетећеш |
полетет ће1 полетеће |
полетет ћемо1 полетећемо |
полетет ћете1 полетећете |
полетет ће1 полетеће |
Future II | бу̏де̄м полетео2 | бу̏де̄ш полетео2 | бу̏де̄ полетео2 | бу̏де̄мо полетели2 | бу̏де̄те полетели2 | бу̏дӯ полетели2 | |
Past | Perfect | полетео сам2 | полетео си2 | полетео је2 | полетели смо2 | полетели сте2 | полетели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам полетео2 | би̏о си полетео2 | би̏о је полетео2 | би́ли смо полетели2 | би́ли сте полетели2 | би́ли су полетели2 | |
Aorist | полетех | полете | полете | полетесмо | полетесте | полетеше | |
Conditional I | полетео бих2 | полетео би2 | полетео би2 | полетели бисмо2 | полетели бисте2 | полетели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих полетео2 | би̏о би полетео2 | би̏о би полетео2 | би́ли бисмо полетели2 | би́ли бисте полетели2 | би́ли би полетели2 | |
Imperative | — | полети | — | полетимо | полетите | — | |
Active past participle | полетео m / полетела f / полетело n | полетели m / полетеле f / полетела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|