полѐтјети pf (Latin spelling polètjeti)
Infinitive: полетјети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: полѐтје̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | полетим | полетиш | полети | полетимо | полетите | полете | |
Future | Future I | полетјет ћу1 полетјећу |
полетјет ћеш1 полетјећеш |
полетјет ће1 полетјеће |
полетјет ћемо1 полетјећемо |
полетјет ћете1 полетјећете |
полетјет ће1 полетјеће |
Future II | бу̏де̄м полетио2 | бу̏де̄ш полетио2 | бу̏де̄ полетио2 | бу̏де̄мо полетјели2 | бу̏де̄те полетјели2 | бу̏дӯ полетјели2 | |
Past | Perfect | полетио сам2 | полетио си2 | полетио је2 | полетјели смо2 | полетјели сте2 | полетјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам полетио2 | би̏о си полетио2 | би̏о је полетио2 | би́ли смо полетјели2 | би́ли сте полетјели2 | би́ли су полетјели2 | |
Aorist | полетјех | полетје | полетје | полетјесмо | полетјесте | полетјеше | |
Conditional I | полетио бих2 | полетио би2 | полетио би2 | полетјели бисмо2 | полетјели бисте2 | полетјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих полетио2 | би̏о би полетио2 | би̏о би полетио2 | би́ли бисмо полетјели2 | би́ли бисте полетјели2 | би́ли би полетјели2 | |
Imperative | — | полети | — | полетимо | полетите | — | |
Active past participle | полетио m / полетјела f / полетјело n | полетјели m / полетјеле f / полетјела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|