From пра- (pra-) + историја (istorija).
праисторија • (praistorija) f (relational adjective праисториски)
singular | |
---|---|
indefinite | праисторија (praistorija) |
definite unspecified | праисторијата (praistorijata) |
definite proximal | праисторијава (praistorijava) |
definite distal | праисторијана (praistorijana) |
vocative | праисторијо (praistorijo) |
праисторија f (Latin spelling praistorija)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | праисторија | праисторије |
genitive | праисторије | праисторија |
dative | праисторији | праисторијама |
accusative | праисторију | праисторије |
vocative | праисторијо | праисторије |
locative | праисторији | праисторијама |
instrumental | праисторијом | праисторијама |