разлучивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разлучивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разлучивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разлучивати in singular and plural. Everything you need to know about the word разлучивати you have here. The definition of the word разлучивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразлучивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /razlut͡ʃǐːʋati/
  • Hyphenation: раз‧лу‧чи‧ва‧ти

Verb

разлучи́вати impf (Latin spelling razlučívati)

  1. (transitive) to separate
  2. (transitive, reflexive) to discriminate, discern

Conjugation

Conjugation of разлучивати
Infinitive: разлучивати Present verbal adverb: разлу̀чујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: разлучи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разлучујем разлучујеш разлучује разлучујемо разлучујете разлучују
Future Future I разлучиват ћу1
разлучиваћу 		разлучиват ћеш1
разлучиваћеш 		разлучиват ће1
разлучиваће 		разлучиват ћемо1
разлучиваћемо 		разлучиват ћете1
разлучиваћете 		разлучиват ће1
разлучиваће
Future II бу̏де̄м разлучивао2 бу̏де̄ш разлучивао2 бу̏де̄ разлучивао2 бу̏де̄мо разлучивали2 бу̏де̄те разлучивали2 бу̏дӯ разлучивали2
Past Perfect разлучивао сам2 разлучивао си2 разлучивао је2 разлучивали смо2 разлучивали сте2 разлучивали су2
Pluperfect3 би̏о сам разлучивао2 би̏о си разлучивао2 би̏о је разлучивао2 би́ли смо разлучивали2 би́ли сте разлучивали2 би́ли су разлучивали2
Imperfect разлучивах разлучиваше разлучиваше разлучивасмо разлучивасте разлучиваху
Conditional I разлучивао бих2 разлучивао би2 разлучивао би2 разлучивали бисмо2 разлучивали бисте2 разлучивали би2
Conditional II4 би̏о бих разлучивао2 би̏о би разлучивао2 би̏о би разлучивао2 би́ли бисмо разлучивали2 би́ли бисте разлучивали2 би́ли би разлучивали2
Imperative — разлучуј — разлучујмо разлучујте —
Active past participle разлучивао m / разлучивала f / разлучивало n разлучивали m / разлучивале f / разлучивала n
Passive past participle разлучиван m / разлучивана f / разлучивано n разлучивани m / разлучиване f / разлучивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia