разуверити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разуверити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разуверити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разуверити in singular and plural. Everything you need to know about the word разуверити you have here. The definition of the word разуверити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразуверити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /razǔʋeriti/
  • Hyphenation: ра‧зу‧ве‧ри‧ти

Verb

разу̀верити pf (Latin spelling razùveriti)

  1. (transitive) to dissuade, talk out
  2. (transitive) to disillusion, undeceive
  3. (reflexive) to become dissuade, change one's mind, give up a belief

Conjugation

Conjugation of разуверити
Infinitive: разуверити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: разу̀верӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разуверим разувериш разувери разуверимо разуверите разувере
Future Future I разуверит ћу1
разуверићу 		разуверит ћеш1
разуверићеш 		разуверит ће1
разувериће 		разуверит ћемо1
разуверићемо 		разуверит ћете1
разуверићете 		разуверит ће1
разувериће
Future II бу̏де̄м разуверио2 бу̏де̄ш разуверио2 бу̏де̄ разуверио2 бу̏де̄мо разуверили2 бу̏де̄те разуверили2 бу̏дӯ разуверили2
Past Perfect разуверио сам2 разуверио си2 разуверио је2 разуверили смо2 разуверили сте2 разуверили су2
Pluperfect3 би̏о сам разуверио2 би̏о си разуверио2 би̏о је разуверио2 би́ли смо разуверили2 би́ли сте разуверили2 би́ли су разуверили2
Aorist разуверих разувери разувери разуверисмо разуверисте разуверише
Conditional I разуверио бих2 разуверио би2 разуверио би2 разуверили бисмо2 разуверили бисте2 разуверили би2
Conditional II4 би̏о бих разуверио2 би̏о би разуверио2 би̏о би разуверио2 би́ли бисмо разуверили2 би́ли бисте разуверили2 би́ли би разуверили2
Imperative — разувери — разуверимо разуверите —
Active past participle разуверио m / разуверила f / разуверило n разуверили m / разувериле f / разуверила n
Passive past participle разуверен m / разуверена f / разуверено n разуверени m / разуверене f / разуверена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia