расправити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word расправити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word расправити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say расправити in singular and plural. Everything you need to know about the word расправити you have here. The definition of the word расправити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofрасправити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Pronunciation

  • IPA(key): /rǎspraʋiti/
  • Hyphenation: рас‧пра‧ви‧ти

Verb

ра̀справити pf (Latin spelling ràspraviti)

  1. (transitive, reflexive) to discuss, debate
  2. (transitive) to settle, straighten out

Conjugation

Conjugation of расправити
Infinitive: расправити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ра̀справӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present расправим расправиш расправи расправимо расправите расправе
Future Future I расправит ћу1
расправићу 		расправит ћеш1
расправићеш 		расправит ће1
расправиће 		расправит ћемо1
расправићемо 		расправит ћете1
расправићете 		расправит ће1
расправиће
Future II бу̏де̄м расправио2 бу̏де̄ш расправио2 бу̏де̄ расправио2 бу̏де̄мо расправили2 бу̏де̄те расправили2 бу̏дӯ расправили2
Past Perfect расправио сам2 расправио си2 расправио је2 расправили смо2 расправили сте2 расправили су2
Pluperfect3 би̏о сам расправио2 би̏о си расправио2 би̏о је расправио2 би́ли смо расправили2 би́ли сте расправили2 би́ли су расправили2
Aorist расправих расправи расправи расправисмо расправисте расправише
Conditional I расправио бих2 расправио би2 расправио би2 расправили бисмо2 расправили бисте2 расправили би2
Conditional II4 би̏о бих расправио2 би̏о би расправио2 би̏о би расправио2 би́ли бисмо расправили2 би́ли бисте расправили2 би́ли би расправили2
Imperative — расправи — расправимо расправите —
Active past participle расправио m / расправила f / расправило n расправили m / расправиле f / расправила n
Passive past participle расправљен m / расправљена f / расправљено n расправљени m / расправљене f / расправљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia