From ру̀мен.
румѐнети impf (Latin spelling rumèneti)
Infinitive: руменети | Present verbal adverb: румѐне̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: румѐне̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | руменим | румениш | румени | руменимо | румените | румене | |
Future | Future I | румењет ћу1 руменећу |
румењет ћеш1 руменећеш |
румењет ће1 руменеће |
румењет ћемо1 руменећемо |
румењет ћете1 руменећете |
румењет ће1 руменеће |
Future II | бу̏де̄м руменео2 | бу̏де̄ш руменео2 | бу̏де̄ руменео2 | бу̏де̄мо руменели2 | бу̏де̄те руменели2 | бу̏дӯ руменели2 | |
Past | Perfect | руменео сам2 | руменео си2 | руменео је2 | руменели смо2 | руменели сте2 | руменели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам руменео2 | би̏о си руменео2 | би̏о је руменео2 | би́ли смо руменели2 | би́ли сте руменели2 | би́ли су руменели2 | |
Imperfect | румењах | румењаше | румењаше | румењасмо | румењасте | румењаху | |
Conditional I | руменео бих2 | руменео би2 | руменео би2 | руменели бисмо2 | руменели бисте2 | руменели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих руменео2 | би̏о би руменео2 | би̏о би руменео2 | би́ли бисмо руменели2 | би́ли бисте руменели2 | би́ли би руменели2 | |
Imperative | — | румени | — | руменимо | румените | — | |
Active past participle | руменео m / руменела f / руменело n | руменели m / руменеле f / руменела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|