самотија • (samotija) f (relational adjective самотен)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | самотија (samotija) | самотии (samotii) |
definite unspecified | самотијата (samotijata) | самотиите (samotiite) |
definite proximal | самотијава (samotijava) | самотииве (samotiive) |
definite distal | самотијана (samotijana) | самотиине (samotiine) |
vocative | самотијо (samotijo) | самотии (samotii) |