свједочити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word свједочити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word свједочити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say свједочити in singular and plural. Everything you need to know about the word свједочити you have here. The definition of the word свједочити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofсвједочити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /sʋjedǒt͡ʃiti/
  • Hyphenation: свје‧до‧чи‧ти

Verb

свједо̀чити impf (Latin spelling svjedòčiti)

  1. (intransitive) to witness, testify
  2. (intransitive) to bear witness to, give evidence, prove

Conjugation

Conjugation of свједочити
Infinitive: свједочити Present verbal adverb: свједо̀че̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: свједо̀че̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present свједочим свједочиш свједочи свједочимо свједочите свједоче
Future Future I свједочит ћу1
свједочићу 		свједочит ћеш1
свједочићеш 		свједочит ће1
свједочиће 		свједочит ћемо1
свједочићемо 		свједочит ћете1
свједочићете 		свједочит ће1
свједочиће
Future II бу̏де̄м свједочио2 бу̏де̄ш свједочио2 бу̏де̄ свједочио2 бу̏де̄мо свједочили2 бу̏де̄те свједочили2 бу̏дӯ свједочили2
Past Perfect свједочио сам2 свједочио си2 свједочио је2 свједочили смо2 свједочили сте2 свједочили су2
Pluperfect3 би̏о сам свједочио2 би̏о си свједочио2 би̏о је свједочио2 би́ли смо свједочили2 би́ли сте свједочили2 би́ли су свједочили2
Imperfect свједочах свједочаше свједочаше свједочасмо свједочасте свједочаху
Conditional I свједочио бих2 свједочио би2 свједочио би2 свједочили бисмо2 свједочили бисте2 свједочили би2
Conditional II4 би̏о бих свједочио2 би̏о би свједочио2 би̏о би свједочио2 би́ли бисмо свједочили2 би́ли бисте свједочили2 би́ли би свједочили2
Imperative — свједочи — свједочимо свједочите —
Active past participle свједочио m / свједочила f / свједочило n свједочили m / свједочиле f / свједочила n
Passive past participle свједочен m / свједочена f / свједочено n свједочени m / свједочене f / свједочена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Wikious
Boobota
Sagapedia