симфонија • (simfonija) f (relational adjective симфониски)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | симфонија (simfonija) | симфонии (simfonii) |
definite unspecified | симфонијата (simfonijata) | симфониите (simfoniite) |
definite proximal | симфонијава (simfonijava) | симфонииве (simfoniive) |
definite distal | симфонијана (simfonijana) | симфониине (simfoniine) |
vocative | симфонијо (simfonijo) | симфонии (simfonii) |
From German Symphonie, French symphonie, from Latin symphonia, from Ancient Greek συμφωνία (sumphōnía).
сѝмфо̄нија f (Latin spelling sìmfōnija)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | симфонија | симфоније |
genitive | симфоније | симфонија |
dative | симфонији | симфонијама |
accusative | симфонију | симфоније |
vocative | симфонијо | симфоније |
locative | симфонији | симфонијама |
instrumental | симфонијом | симфонијама |