судјеловати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word судјеловати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word судјеловати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say судјеловати in singular and plural. Everything you need to know about the word судјеловати you have here. The definition of the word судјеловати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofсудјеловати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From су- +‎ дјеловати.

Pronunciation

  • IPA(key): /sǔdjeloʋati/
  • Hyphenation: су‧дје‧ло‧ва‧ти

Verb

су̀дјеловати impf (Latin spelling sùdjelovati)

  1. (intransitive) to participate, take part

Conjugation

Conjugation of судјеловати
Infinitive: судјеловати Present verbal adverb: су̀дјелујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: су̀дјелова̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present судјелујем судјелујеш судјелује судјелујемо судјелујете судјелују
Future Future I судјеловат ћу1
судјеловаћу 		судјеловат ћеш1
судјеловаћеш 		судјеловат ће1
судјеловаће 		судјеловат ћемо1
судјеловаћемо 		судјеловат ћете1
судјеловаћете 		судјеловат ће1
судјеловаће
Future II бу̏де̄м судјеловао2 бу̏де̄ш судјеловао2 бу̏де̄ судјеловао2 бу̏де̄мо судјеловали2 бу̏де̄те судјеловали2 бу̏дӯ судјеловали2
Past Perfect судјеловао сам2 судјеловао си2 судјеловао је2 судјеловали смо2 судјеловали сте2 судјеловали су2
Pluperfect3 би̏о сам судјеловао2 би̏о си судјеловао2 би̏о је судјеловао2 би́ли смо судјеловали2 би́ли сте судјеловали2 би́ли су судјеловали2
Imperfect судјеловах судјеловаше судјеловаше судјеловасмо судјеловасте судјеловаху
Conditional I судјеловао бих2 судјеловао би2 судјеловао би2 судјеловали бисмо2 судјеловали бисте2 судјеловали би2
Conditional II4 би̏о бих судјеловао2 би̏о би судјеловао2 би̏о би судјеловао2 би́ли бисмо судјеловали2 би́ли бисте судјеловали2 би́ли би судјеловали2
Imperative — судјелуј — судјелујмо судјелујте —
Active past participle судјеловао m / судјеловала f / судјеловало n судјеловали m / судјеловале f / судјеловала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia