From трѣба (trěba) + -ьникъ (-ĭnikŭ).
трѣбьникъ • (trěbĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | трѣбьникъ trěbĭnikŭ |
трѣбьника trěbĭnika |
трѣбьници trěbĭnici |
genitive | трѣбьника trěbĭnika |
трѣбьникоу trěbĭniku |
трѣбьникъ trěbĭnikŭ |
dative | трѣбьникоу trěbĭniku |
трѣбьникома trěbĭnikoma |
трѣбьникомъ trěbĭnikomŭ |
accusative | трѣбьникъ trěbĭnikŭ |
трѣбьника trěbĭnika |
трѣбьникꙑ trěbĭniky |
instrumental | трѣбьникомъ trěbĭnikomŭ |
трѣбьникома trěbĭnikoma |
трѣбьникꙑ trěbĭniky |
locative | трѣбьницѣ trěbĭnicě |
трѣбьникоу trěbĭniku |
трѣбьницѣхъ trěbĭnicěxŭ |
vocative | трѣбьниче trěbĭniče |
трѣбьника trěbĭnika |
трѣбьници trěbĭnici |