ју̀рцати impf (Latin spelling jùrcati)
Infinitive: јурцати | Present verbal adverb: ју̀рцајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ју̀рца̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | јурцам | јурцаш | јурца | јурцамо | јурцате | јурцају | |
Future | Future I | јурцат ћу1 јурцаћу |
јурцат ћеш1 јурцаћеш |
јурцат ће1 јурцаће |
јурцат ћемо1 јурцаћемо |
јурцат ћете1 јурцаћете |
јурцат ће1 јурцаће |
Future II | бу̏де̄м јурцао2 | бу̏де̄ш јурцао2 | бу̏де̄ јурцао2 | бу̏де̄мо јурцали2 | бу̏де̄те јурцали2 | бу̏дӯ јурцали2 | |
Past | Perfect | јурцао сам2 | јурцао си2 | јурцао је2 | јурцали смо2 | јурцали сте2 | јурцали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам јурцао2 | би̏о си јурцао2 | би̏о је јурцао2 | би́ли смо јурцали2 | би́ли сте јурцали2 | би́ли су јурцали2 | |
Imperfect | јурцах | јурцаше | јурцаше | јурцасмо | јурцасте | јурцаху | |
Conditional I | јурцао бих2 | јурцао би2 | јурцао би2 | јурцали бисмо2 | јурцали бисте2 | јурцали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих јурцао2 | би̏о би јурцао2 | би̏о би јурцао2 | би́ли бисмо јурцали2 | би́ли бисте јурцали2 | би́ли би јурцали2 | |
Imperative | — | јурцај | — | јурцајмо | јурцајте | — | |
Active past participle | јурцао m / јурцала f / јурцало n | јурцали m / јурцале f / јурцала n | |||||
Passive past participle | јурцан m / јурцана f / јурцано n | јурцани m / јурцане f / јурцана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|