благослов • (blagoslov) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | благослов (blagoslov) | благослови (blagoslovi) |
definite unspecified | благословот (blagoslovot) | благословите (blagoslovite) |
definite proximal | благословов (blagoslovov) | благословиве (blagoslovive) |
definite distal | благословон (blagoslovon) | благословине (blagoslovine) |
vocative | благослову (blagoslovu) | благослови (blagoslovi) |
count form | — | благослова (blagoslova) |
бла̏госло̄в m (Latin spelling blȁgoslōv)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | благослов | благослови |
genitive | благослова | благослова |
dative | благослову | благословима |
accusative | благослов | благослове |
vocative | благослове | благослови |
locative | благослову | благословима |
instrumental | благословом | благословима |