From Ancient Greek ἐπιληψίᾱ (epilēpsíā).
епилепсија • (epilepsija) f (relational adjective епилептичен)
singular | |
---|---|
indefinite | епилепсија (epilepsija) |
definite unspecified | епилепсијата (epilepsijata) |
definite proximal | епилепсијава (epilepsijava) |
definite distal | епилепсијана (epilepsijana) |
vocative | епилепсијо (epilepsijo) |
епилѐпсија f (Latin spelling epilèpsija)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | епилепсија | епилепсије |
genitive | епилепсије | епилепсија |
dative | епилепсији | епилепсијама |
accusative | епилепсију | епилепсије |
vocative | епилепсијо | епилепсије |
locative | епилепсији | епилепсијама |
instrumental | епилепсијом | епилепсијама |