изве́ргнуть (izvérgnutʹ) + -а́ть (-átʹ)
изверга́ть • (izvergátʹ) impf (perfective изве́ргнуть)
imperfective aspect | ||
---|---|---|
infinitive | изверга́ть izvergátʹ | |
participles | present tense | past tense |
active | изверга́ющий izvergájuščij |
изверга́вший izvergávšij |
passive | изверга́емый izvergájemyj |
— |
adverbial | изверга́я izvergája |
изверга́в izvergáv, изверга́вши izvergávši |
present tense | future tense | |
1st singular (я) | изверга́ю izvergáju |
бу́ду изверга́ть búdu izvergátʹ |
2nd singular (ты) | изверга́ешь izvergáješʹ |
бу́дешь изверга́ть búdešʹ izvergátʹ |
3rd singular (он/она́/оно́) | изверга́ет izvergájet |
бу́дет изверга́ть búdet izvergátʹ |
1st plural (мы) | изверга́ем izvergájem |
бу́дем изверга́ть búdem izvergátʹ |
2nd plural (вы) | изверга́ете izvergájete |
бу́дете изверга́ть búdete izvergátʹ |
3rd plural (они́) | изверга́ют izvergájut |
бу́дут изверга́ть búdut izvergátʹ |
imperative | singular | plural |
изверга́й izvergáj |
изверга́йте izvergájte | |
past tense | singular | plural (мы/вы/они́) |
masculine (я/ты/он) | изверга́л izvergál |
изверга́ли izvergáli |
feminine (я/ты/она́) | изверга́ла izvergála | |
neuter (оно́) | изверга́ло izvergálo |