изједначити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word изједначити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word изједначити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say изједначити in singular and plural. Everything you need to know about the word изједначити you have here. The definition of the word изједначити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofизједначити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From из- +‎ једначити.

Pronunciation

  • IPA(key): /izjednǎːt͡ʃiti/
  • Hyphenation: из‧јед‧на‧чи‧ти

Verb

изједна́чити pf (Latin spelling izjednáčiti)

  1. (transitive) to equalize (make equal)
  2. (transitive, intransitive) to even, tie (score, record)
  3. (reflexive) to become equal (in value, intensity, quantity etc.)

Conjugation

Conjugation of изједначити
Infinitive: изједначити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: изједна́чӣвши Verbal noun: изједначе́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present изједначим изједначиш изједначи изједначимо изједначите изједначе
Future Future I изједначит ћу1
изједначићу 		изједначит ћеш1
изједначићеш 		изједначит ће1
изједначиће 		изједначит ћемо1
изједначићемо 		изједначит ћете1
изједначићете 		изједначит ће1
изједначиће
Future II бу̏де̄м изједначио2 бу̏де̄ш изједначио2 бу̏де̄ изједначио2 бу̏де̄мо изједначили2 бу̏де̄те изједначили2 бу̏дӯ изједначили2
Past Perfect изједначио сам2 изједначио си2 изједначио је2 изједначили смо2 изједначили сте2 изједначили су2
Pluperfect3 би̏о сам изједначио2 би̏о си изједначио2 би̏о је изједначио2 би́ли смо изједначили2 би́ли сте изједначили2 би́ли су изједначили2
Aorist изједначих изједначи изједначи изједначисмо изједначисте изједначише
Conditional I изједначио бих2 изједначио би2 изједначио би2 изједначили бисмо2 изједначили бисте2 изједначили би2
Conditional II4 би̏о бих изједначио2 би̏о би изједначио2 би̏о би изједначио2 би́ли бисмо изједначили2 би́ли бисте изједначили2 би́ли би изједначили2
Imperative — изједначи — изједначимо изједначите —
Active past participle изједначио m / изједначила f / изједначило n изједначили m / изједначиле f / изједначила n
Passive past participle изједначен m / изједначена f / изједначено n изједначени m / изједначене f / изједначена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia