Of expressive/onomatopoeic origin.
врпо̀љити impf (Latin spelling vrpòljiti)
Infinitive: врпољити | Present verbal adverb: врпо̀ље̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: врпо̀ље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | врпољим | врпољиш | врпољи | врпољимо | врпољите | врпоље | |
Future | Future I | врпољит ћу1 врпољићу |
врпољит ћеш1 врпољићеш |
врпољит ће1 врпољиће |
врпољит ћемо1 врпољићемо |
врпољит ћете1 врпољићете |
врпољит ће1 врпољиће |
Future II | бу̏де̄м врпољио2 | бу̏де̄ш врпољио2 | бу̏де̄ врпољио2 | бу̏де̄мо врпољили2 | бу̏де̄те врпољили2 | бу̏дӯ врпољили2 | |
Past | Perfect | врпољио сам2 | врпољио си2 | врпољио је2 | врпољили смо2 | врпољили сте2 | врпољили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам врпољио2 | би̏о си врпољио2 | би̏о је врпољио2 | би́ли смо врпољили2 | би́ли сте врпољили2 | би́ли су врпољили2 | |
Imperfect | врпољах | врпољаше | врпољаше | врпољасмо | врпољасте | врпољаху | |
Conditional I | врпољио бих2 | врпољио би2 | врпољио би2 | врпољили бисмо2 | врпољили бисте2 | врпољили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих врпољио2 | би̏о би врпољио2 | би̏о би врпољио2 | би́ли бисмо врпољили2 | би́ли бисте врпољили2 | би́ли би врпољили2 | |
Imperative | — | врпољи | — | врпољимо | врпољите | — | |
Active past participle | врпољио m / врпољила f / врпољило n | врпољили m / врпољиле f / врпољила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|