Inherited from Proto-Slavic *vьrtěti, from Proto-Indo-European *wert-.
вр̀тјети impf (Latin spelling vr̀tjeti)
Infinitive: вртјети | Present verbal adverb: вр̀те̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: вр̀ће̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | вртим | вртиш | врти | вртимо | вртите | врте | |
Future | Future I | вртјет ћу1 вртјећу |
вртјет ћеш1 вртјећеш |
вртјет ће1 вртјеће |
вртјет ћемо1 вртјећемо |
вртјет ћете1 вртјећете |
вртјет ће1 вртјеће |
Future II | бу̏де̄м вртио2 | бу̏де̄ш вртио2 | бу̏де̄ вртио2 | бу̏де̄мо вртјели2 | бу̏де̄те вртјели2 | бу̏дӯ вртјели2 | |
Past | Perfect | вртио сам2 | вртио си2 | вртио је2 | вртјели смо2 | вртјели сте2 | вртјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам вртио2 | би̏о си вртио2 | би̏о је вртио2 | би́ли смо вртјели2 | би́ли сте вртјели2 | би́ли су вртјели2 | |
Imperfect | врћах | врћаше | врћаше | врћасмо | врћасте | врћаху | |
Conditional I | вртио бих2 | вртио би2 | вртио би2 | вртјели бисмо2 | вртјели бисте2 | вртјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих вртио2 | би̏о би вртио2 | би̏о би вртио2 | би́ли бисмо вртјели2 | би́ли бисте вртјели2 | би́ли би вртјели2 | |
Imperative | — | врти | — | вртимо | вртите | — | |
Active past participle | вртио m / вртјела f / вртјело n | вртјели m / вртјеле f / вртјела n | |||||
Passive past participle | врћен m / врћена f / врћено n | врћени m / врћене f / врћена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|