вјеровати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word вјеровати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word вјеровати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say вјеровати in singular and plural. Everything you need to know about the word вјеровати you have here. The definition of the word вјеровати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofвјеровати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From вје̏ра.

Pronunciation

  • IPA(key): /ʋjêroʋati/
  • Hyphenation: вје‧ро‧ва‧ти

Verb

вје̏ровати impf (Latin spelling vjȅrovati)

  1. (transitive, intransitive) to believe
    Не вјерујем у Бога ― I don't believe in God.
  2. (intransitive, dative) to trust
    Не вјерујем му — I don't trust him.
  3. (intransitive, reflexive) to believe, hold (something as true)
    Некад се вјеровало да је Земља равна плоча — It used to be held that Earth was flat.

Conjugation

Conjugation of вјеровати
Infinitive: вјеровати Present verbal adverb: вје̏рујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: вје̏рова̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вјерујем вјерујеш вјерује вјерујемо вјерујете вјерују
Future Future I вјероват ћу1
вјероваћу 		вјероват ћеш1
вјероваћеш 		вјероват ће1
вјероваће 		вјероват ћемо1
вјероваћемо 		вјероват ћете1
вјероваћете 		вјероват ће1
вјероваће
Future II бу̏де̄м вјеровао2 бу̏де̄ш вјеровао2 бу̏де̄ вјеровао2 бу̏де̄мо вјеровали2 бу̏де̄те вјеровали2 бу̏дӯ вјеровали2
Past Perfect вјеровао сам2 вјеровао си2 вјеровао је2 вјеровали смо2 вјеровали сте2 вјеровали су2
Pluperfect3 би̏о сам вјеровао2 би̏о си вјеровао2 би̏о је вјеровао2 би́ли смо вјеровали2 би́ли сте вјеровали2 би́ли су вјеровали2
Imperfect вјеровах вјероваше вјероваше вјеровасмо вјеровасте вјероваху
Conditional I вјеровао бих2 вјеровао би2 вјеровао би2 вјеровали бисмо2 вјеровали бисте2 вјеровали би2
Conditional II4 би̏о бих вјеровао2 би̏о би вјеровао2 би̏о би вјеровао2 би́ли бисмо вјеровали2 би́ли бисте вјеровали2 би́ли би вјеровали2
Imperative — вјеруј — вјерујмо вјерујте —
Active past participle вјеровао m / вјеровала f / вјеровало n вјеровали m / вјеровале f / вјеровала n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia