измигољити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word измигољити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word измигољити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say измигољити in singular and plural. Everything you need to know about the word измигољити you have here. The definition of the word измигољити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofизмигољити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From из- +‎ мигољити.

Pronunciation

  • IPA(key): /izmiɡǒʎiti/
  • Hyphenation: из‧ми‧го‧љи‧ти

Verb

измиго̀љити pf (Latin spelling izmigòljiti)

  1. (reflexive) to wriggle out (of), wriggle free

Conjugation

Conjugation of измигољити
Infinitive: измигољити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: измиго̀љӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present измигољим измигољиш измигољи измигољимо измигољите измигоље
Future Future I измигољит ћу1
измигољићу 		измигољит ћеш1
измигољићеш 		измигољит ће1
измигољиће 		измигољит ћемо1
измигољићемо 		измигољит ћете1
измигољићете 		измигољит ће1
измигољиће
Future II бу̏де̄м измигољио2 бу̏де̄ш измигољио2 бу̏де̄ измигољио2 бу̏де̄мо измигољили2 бу̏де̄те измигољили2 бу̏дӯ измигољили2
Past Perfect измигољио сам2 измигољио си2 измигољио је2 измигољили смо2 измигољили сте2 измигољили су2
Pluperfect3 би̏о сам измигољио2 би̏о си измигољио2 би̏о је измигољио2 би́ли смо измигољили2 би́ли сте измигољили2 би́ли су измигољили2
Aorist измигољих измигољи измигољи измигољисмо измигољисте измигољише
Conditional I измигољио бих2 измигољио би2 измигољио би2 измигољили бисмо2 измигољили бисте2 измигољили би2
Conditional II4 би̏о бих измигољио2 би̏о би измигољио2 би̏о би измигољио2 би́ли бисмо измигољили2 би́ли бисте измигољили2 би́ли би измигољили2
Imperative — измигољи — измигољимо измигољите —
Active past participle измигољио m / измигољила f / измигољило n измигољили m / измигољиле f / измигољила n
Passive past participle измигољен m / измигољена f / измигољено n измигољени m / измигољене f / измигољена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

  • “измигољити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Wikious
Boobota
Sagapedia