Inherited from Proto-Slavic *krěpiti.
кре́пити impf (Latin spelling krépiti)
Infinitive: крепити | Present verbal adverb: кре́пе̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | крепим | крепиш | крепи | крепимо | крепите | крепе | |
Future | Future I | крепит ћу1 крепићу |
крепит ћеш1 крепићеш |
крепит ће1 крепиће |
крепит ћемо1 крепићемо |
крепит ћете1 крепићете |
крепит ће1 крепиће |
Future II | бу̏де̄м крепио2 | бу̏де̄ш крепио2 | бу̏де̄ крепио2 | бу̏де̄мо крепили2 | бу̏де̄те крепили2 | бу̏дӯ крепили2 | |
Past | Perfect | крепио сам2 | крепио си2 | крепио је2 | крепили смо2 | крепили сте2 | крепили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам крепио2 | би̏о си крепио2 | би̏о је крепио2 | би́ли смо крепили2 | би́ли сте крепили2 | би́ли су крепили2 | |
Imperfect | крепљах | крепљаше | крепљаше | крепљасмо | крепљасте | крепљаху | |
Conditional I | крепио бих2 | крепио би2 | крепио би2 | крепили бисмо2 | крепили бисте2 | крепили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих крепио2 | би̏о би крепио2 | би̏о би крепио2 | би́ли бисмо крепили2 | би́ли бисте крепили2 | би́ли би крепили2 | |
Imperative | — | крепи | — | крепимо | крепите | — | |
Active past participle | крепио m / крепила f / крепило n | крепили m / крепиле f / крепила n | |||||
Passive past participle | крепљен m / крепљена f / крепљено n | крепљени m / крепљене f / крепљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|