посуђи́вати impf (Latin spelling posuđívati)
Infinitive: посуђивати | Present verbal adverb: посу̀ђујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: посуђи́ва̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | посуђујем | посуђујеш | посуђује | посуђујемо | посуђујете | посуђују | |
Future | Future I | посуђиват ћу1 посуђиваћу |
посуђиват ћеш1 посуђиваћеш |
посуђиват ће1 посуђиваће |
посуђиват ћемо1 посуђиваћемо |
посуђиват ћете1 посуђиваћете |
посуђиват ће1 посуђиваће |
Future II | бу̏де̄м посуђивао2 | бу̏де̄ш посуђивао2 | бу̏де̄ посуђивао2 | бу̏де̄мо посуђивали2 | бу̏де̄те посуђивали2 | бу̏дӯ посуђивали2 | |
Past | Perfect | посуђивао сам2 | посуђивао си2 | посуђивао је2 | посуђивали смо2 | посуђивали сте2 | посуђивали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам посуђивао2 | би̏о си посуђивао2 | би̏о је посуђивао2 | би́ли смо посуђивали2 | би́ли сте посуђивали2 | би́ли су посуђивали2 | |
Imperfect | посуђивах | посуђиваше | посуђиваше | посуђивасмо | посуђивасте | посуђиваху | |
Conditional I | посуђивао бих2 | посуђивао би2 | посуђивао би2 | посуђивали бисмо2 | посуђивали бисте2 | посуђивали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих посуђивао2 | би̏о би посуђивао2 | би̏о би посуђивао2 | би́ли бисмо посуђивали2 | би́ли бисте посуђивали2 | би́ли би посуђивали2 | |
Imperative | — | посуђуј | — | посуђујмо | посуђујте | — | |
Active past participle | посуђивао m / посуђивала f / посуђивало n | посуђивали m / посуђивале f / посуђивала n | |||||
Passive past participle | посуђиван m / посуђивана f / посуђивано n | посуђивани m / посуђиване f / посуђивана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|