разјурити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word разјурити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word разјурити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say разјурити in singular and plural. Everything you need to know about the word разјурити you have here. The definition of the word разјурити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofразјурити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

раз- +‎ јурити.

Pronunciation

  • IPA(key): /razjǔːriti/
  • Hyphenation: раз‧ју‧ри‧ти

Verb

разју́рити pf (Latin spelling razjúriti)

  1. (transitive) to disperse, chase away, dispel (more than one person, in various directions, by force)
  2. (reflexive) to hurry (in various directions)
  3. (reflexive) to start running

Conjugation

Conjugation of разјурити
Infinitive: разјурити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: разју́рӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present разјурим разјуриш разјури разјуримо разјурите разјуре
Future Future I разјурит ћу1
разјурићу 		разјурит ћеш1
разјурићеш 		разјурит ће1
разјуриће 		разјурит ћемо1
разјурићемо 		разјурит ћете1
разјурићете 		разјурит ће1
разјуриће
Future II бу̏де̄м разјурио2 бу̏де̄ш разјурио2 бу̏де̄ разјурио2 бу̏де̄мо разјурили2 бу̏де̄те разјурили2 бу̏дӯ разјурили2
Past Perfect разјурио сам2 разјурио си2 разјурио је2 разјурили смо2 разјурили сте2 разјурили су2
Pluperfect3 би̏о сам разјурио2 би̏о си разјурио2 би̏о је разјурио2 би́ли смо разјурили2 би́ли сте разјурили2 би́ли су разјурили2
Aorist разјурих разјури разјури разјурисмо разјуристе разјурише
Conditional I разјурио бих2 разјурио би2 разјурио би2 разјурили бисмо2 разјурили бисте2 разјурили би2
Conditional II4 би̏о бих разјурио2 би̏о би разјурио2 би̏о би разјурио2 би́ли бисмо разјурили2 би́ли бисте разјурили2 би́ли би разјурили2
Imperative — разјури — разјуримо разјурите —
Active past participle разјурио m / разјурила f / разјурило n разјурили m / разјуриле f / разјурила n
Passive past participle разјурен m / разјурена f / разјурено n разјурени m / разјурене f / разјурена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References

  • “разјурити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Wikious
Boobota
Sagapedia