стру̏гнути pf (Latin spelling strȕgnuti)
Infinitive: стругнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: стру̏гнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | стругнем | стругнеш | стругне | стругнемо | стругнете | стругну | |
Future | Future I | стругнут ћу1 стругнућу |
стругнут ћеш1 стругнућеш |
стругнут ће1 стругнуће |
стругнут ћемо1 стругнућемо |
стругнут ћете1 стругнућете |
стругнут ће1 стругнуће |
Future II | бу̏де̄м стругнуо2 | бу̏де̄ш стругнуо2 | бу̏де̄ стругнуо2 | бу̏де̄мо стругнули2 | бу̏де̄те стругнули2 | бу̏дӯ стругнули2 | |
Past | Perfect | стругнуо сам2 | стругнуо си2 | стругнуо је2 | стругнули смо2 | стругнули сте2 | стругнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам стругнуо2 | би̏о си стругнуо2 | би̏о је стругнуо2 | би́ли смо стругнули2 | би́ли сте стругнули2 | би́ли су стругнули2 | |
Aorist | стругнух | стругну | стругну | стругнусмо | стругнусте | стругнуше | |
Conditional I | стругнуо бих2 | стругнуо би2 | стругнуо би2 | стругнули бисмо2 | стругнули бисте2 | стругнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих стругнуо2 | би̏о би стругнуо2 | би̏о би стругнуо2 | би́ли бисмо стругнули2 | би́ли бисте стругнули2 | би́ли би стругнули2 | |
Imperative | — | стругни | — | стругнимо | стругните | — | |
Active past participle | стругнуо m / стругнула f / стругнуло n | стругнули m / стругнуле f / стругнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|