у̀змицати impf (Latin spelling ùzmicati)
Infinitive: узмицати | Present verbal adverb: у̀змичӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: у̀змица̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | узмичем | узмичеш | узмиче | узмичемо | узмичете | узмичу | |
Future | Future I | узмицат ћу1 узмицаћу |
узмицат ћеш1 узмицаћеш |
узмицат ће1 узмицаће |
узмицат ћемо1 узмицаћемо |
узмицат ћете1 узмицаћете |
узмицат ће1 узмицаће |
Future II | бу̏де̄м узмицао2 | бу̏де̄ш узмицао2 | бу̏де̄ узмицао2 | бу̏де̄мо узмицали2 | бу̏де̄те узмицали2 | бу̏дӯ узмицали2 | |
Past | Perfect | узмицао сам2 | узмицао си2 | узмицао је2 | узмицали смо2 | узмицали сте2 | узмицали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам узмицао2 | би̏о си узмицао2 | би̏о је узмицао2 | би́ли смо узмицали2 | би́ли сте узмицали2 | би́ли су узмицали2 | |
Imperfect | узмицах | узмицаше | узмицаше | узмицасмо | узмицасте | узмицаху | |
Conditional I | узмицао бих2 | узмицао би2 | узмицао би2 | узмицали бисмо2 | узмицали бисте2 | узмицали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих узмицао2 | би̏о би узмицао2 | би̏о би узмицао2 | би́ли бисмо узмицали2 | би́ли бисте узмицали2 | би́ли би узмицали2 | |
Imperative | — | узмичи | — | узмичимо | узмичите | — | |
Active past participle | узмицао m / узмицала f / узмицало n | узмицали m / узмицале f / узмицала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|