укорјењивати

Hello, you have come here looking for the meaning of the word укорјењивати. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word укорјењивати, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say укорјењивати in singular and plural. Everything you need to know about the word укорјењивати you have here. The definition of the word укорјењивати will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofукорјењивати, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Pronunciation

  • IPA(key): /ukorjeɲǐːʋati/
  • Hyphenation: у‧ко‧рје‧њи‧ва‧ти

Verb

укорјењи́вати impf (Latin spelling ukorjenjívati)

  1. (reflexive) to take root

Conjugation

Conjugation of укорјењивати
Infinitive: укорјењивати Present verbal adverb: укорјѐњујӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: укорјењи́ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present укорјењујем укорјењујеш укорјењује укорјењујемо укорјењујете укорјењују
Future Future I укорјењиват ћу1
укорјењиваћу 		укорјењиват ћеш1
укорјењиваћеш 		укорјењиват ће1
укорјењиваће 		укорјењиват ћемо1
укорјењиваћемо 		укорјењиват ћете1
укорјењиваћете 		укорјењиват ће1
укорјењиваће
Future II бу̏де̄м укорјењивао2 бу̏де̄ш укорјењивао2 бу̏де̄ укорјењивао2 бу̏де̄мо укорјењивали2 бу̏де̄те укорјењивали2 бу̏дӯ укорјењивали2
Past Perfect укорјењивао сам2 укорјењивао си2 укорјењивао је2 укорјењивали смо2 укорјењивали сте2 укорјењивали су2
Pluperfect3 би̏о сам укорјењивао2 би̏о си укорјењивао2 би̏о је укорјењивао2 би́ли смо укорјењивали2 би́ли сте укорјењивали2 би́ли су укорјењивали2
Imperfect укорјењивах укорјењиваше укорјењиваше укорјењивасмо укорјењивасте укорјењиваху
Conditional I укорјењивао бих2 укорјењивао би2 укорјењивао би2 укорјењивали бисмо2 укорјењивали бисте2 укорјењивали би2
Conditional II4 би̏о бих укорјењивао2 би̏о би укорјењивао2 би̏о би укорјењивао2 би́ли бисмо укорјењивали2 би́ли бисте укорјењивали2 би́ли би укорјењивали2
Imperative — укорјењуј — укорјењујмо укорјењујте —
Active past participle укорјењивао m / укорјењивала f / укорјењивало n укорјењивали m / укорјењивале f / укорјењивала n
Passive past participle укорјењиван m / укорјењивана f / укорјењивано n укорјењивани m / укорјењиване f / укорјењивана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Wikious
Boobota
Sagapedia