From ци̏јӯ, onomatopoeic in origin.
цѝчати impf (Latin spelling cìčati)
Infinitive: цичати | Present verbal adverb: цѝче̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: цѝча̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | цичим | цичиш | цичи | цичимо | цичите | циче | |
Future | Future I | цичат ћу1 цичаћу |
цичат ћеш1 цичаћеш |
цичат ће1 цичаће |
цичат ћемо1 цичаћемо |
цичат ћете1 цичаћете |
цичат ће1 цичаће |
Future II | бу̏де̄м цичао2 | бу̏де̄ш цичао2 | бу̏де̄ цичао2 | бу̏де̄мо цичали2 | бу̏де̄те цичали2 | бу̏дӯ цичали2 | |
Past | Perfect | цичао сам2 | цичао си2 | цичао је2 | цичали смо2 | цичали сте2 | цичали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам цичао2 | би̏о си цичао2 | би̏о је цичао2 | би́ли смо цичали2 | би́ли сте цичали2 | би́ли су цичали2 | |
Imperfect | цичах | цичаше | цичаше | цичасмо | цичасте | цичаху | |
Conditional I | цичао бих2 | цичао би2 | цичао би2 | цичали бисмо2 | цичали бисте2 | цичали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих цичао2 | би̏о би цичао2 | би̏о би цичао2 | би́ли бисмо цичали2 | би́ли бисте цичали2 | би́ли би цичали2 | |
Imperative | — | цичи | — | цичимо | цичите | — | |
Active past participle | цичао m / цичала f / цичало n | цичали m / цичале f / цичала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|