Inherited from Proto-Slavic *otъzvoniti.
odzvòniti pf (Cyrillic spelling одзво̀нити)
Infinitive: odzvoniti | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: odzvònīvši | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | odzvonim | odzvoniš | odzvoni | odzvonimo | odzvonite | odzvone | |
Future | Future I | odzvonit ću1 odzvoniću |
odzvonit ćeš1 odzvonićeš |
odzvonit će1 odzvoniće |
odzvonit ćemo1 odzvonićemo |
odzvonit ćete1 odzvonićete |
odzvonit će1 odzvoniće |
Future II | bȕdēm odzvonio2 | bȕdēš odzvonio2 | bȕdē odzvonio2 | bȕdēmo odzvonili2 | bȕdēte odzvonili2 | bȕdū odzvonili2 | |
Past | Perfect | odzvonio sam2 | odzvonio si2 | odzvonio je2 | odzvonili smo2 | odzvonili ste2 | odzvonili su2 |
Pluperfect3 | bȉo sam odzvonio2 | bȉo si odzvonio2 | bȉo je odzvonio2 | bíli smo odzvonili2 | bíli ste odzvonili2 | bíli su odzvonili2 | |
Aorist | odzvonih | odzvoni | odzvoni | odzvonismo | odzvoniste | odzvoniše | |
Conditional I | odzvonio bih2 | odzvonio bi2 | odzvonio bi2 | odzvonili bismo2 | odzvonili biste2 | odzvonili bi2 | |
Conditional II4 | bȉo bih odzvonio2 | bȉo bi odzvonio2 | bȉo bi odzvonio2 | bíli bismo odzvonili2 | bíli biste odzvonili2 | bíli bi odzvonili2 | |
Imperative | — | odzvoni | — | odzvonimo | odzvonite | — | |
Active past participle | odzvonio m / odzvonila f / odzvonilo n | odzvonili m / odzvonile f / odzvonila n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|