Inherited from Proto-Slavic *umyti.
у̀мити pf (Latin spelling ùmiti)
Infinitive: умити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀мӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | умијем | умијеш | умије | умијемо | умијете | умију | |
Future | Future I | умит ћу1 умићу |
умит ћеш1 умићеш |
умит ће1 умиће |
умит ћемо1 умићемо |
умит ћете1 умићете |
умит ће1 умиће |
Future II | бу̏де̄м умио2 | бу̏де̄ш умио2 | бу̏де̄ умио2 | бу̏де̄мо умили2 | бу̏де̄те умили2 | бу̏дӯ умили2 | |
Past | Perfect | умио сам2 | умио си2 | умио је2 | умили смо2 | умили сте2 | умили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам умио2 | би̏о си умио2 | би̏о је умио2 | би́ли смо умили2 | би́ли сте умили2 | би́ли су умили2 | |
Aorist | умих | уми | уми | умисмо | умисте | умише | |
Conditional I | умио бих2 | умио би2 | умио би2 | умили бисмо2 | умили бисте2 | умили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих умио2 | би̏о би умио2 | би̏о би умио2 | би́ли бисмо умили2 | би́ли бисте умили2 | би́ли би умили2 | |
Imperative | — | умиј | — | умијмо | умијте | — | |
Active past participle | умио m / умила f / умило n | умили m / умиле f / умила n | |||||
Passive past participle | умивен / умит m / умивена / умита f / умивено / умито n | умивени / умити m / умивене / умите f / умивена / умита n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|